Ovim pravilnikom bliže se uređuje šta se, u smislu člana 12. stav 6. tačka 7) podtač. (10) i (12) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18 i 72/19 – u daljem tekstu: Zakon), smatra uslugama telekomunikacija i uslugama pruženim elektronskim putem, kao i kriterijum i pretpostavke za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem, uključujući i način njihove primene.

Uslugama telekomunikacija, u smislu člana 12. stav 6. tačka 7) podtačka (10) Zakona, smatraju se usluge koje se odnose na prenos, emitovanje ili prijem signala, reči, slika i zvukova ili informacija bilo koje vrste putem žice, radija, optičkih ili drugih elektromagnetnih sistema, uključujući i s tim povezan prenos ili ustupanje prava korišćenja kapaciteta za takav prenos, emitovanje ili prijem, kao i usluge omogućavanja pristupa globalnim informacionim mrežama.

Uslugama pruženim elektronskim putem, u smislu člana 12. stav 6. tačka 7) podtačka (12) Zakona, smatraju se usluge koje su pružene posredstvom interneta ili elektronske mreže, čije je pružanje automatizovano uz minimalno ljudsko angažovanje i koje ne bi bilo moguće bez postojanja informacione tehnologije, a naročito:

1) isporuka veb strana, čuvanje i održavanje veb strana;

2) isporuka programa i njihovo ažuriranje, daljinsko održavanje programa i računarske opreme;

3) isporuka slika, tekstova i informacija i omogućavanje pristupa bazama podataka, kao i arhiviranja baza podataka;

4) isporuka audio i video zapisa, kao i isporuka igara, uključujući i igre na sreću;

5) isporuka političkih, kulturnih, umetničkih, sportskih, naučnih, obrazovnih i zabavnih emisija i događaja, u toku ili nakon snimanja;

6) usluge iz oblasti učenja na daljinu.

Uslugama pruženim elektronskim putem, u smislu člana 12. stav 6. tačka 7) podtačka (12) Zakona, ne smatra se isporuka dnevnih novina i monografskih i serijskih publikacija iz člana 23. stav 2. tač. 8) i 9) Zakona.

Ako pružalac i primalac usluga komuniciraju putem elektronske pošte, ta komunikacija ne smatra se prometom usluga pruženih elektronskim putem.

Kriterijumom za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem iz člana 12. stav 13. Zakona smatra se fizičko prisustvo primaoca tih usluga na određenoj lokaciji pružaoca usluga.

Ako je fizičko prisustvo primaoca usluge – poreskog obveznika ili lica koje nije poreski obveznik u smislu člana 12. Zakona neophodno na određenoj lokaciji pružaoca usluge da bi mu usluga bila pružena (npr. telefonska govornica, bežično pristupno mesto, internet kafe i dr.), smatra se da primalac usluge ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu, prebivalište ili boravište na toj lokaciji.

Ako se lokacija iz stava 1. ovog člana nalazi na brodu, letilici, odnosno vozu koji vrši prevoz lica, smatra se da se ta lokacija nalazi u mestu polaska broda, letilice, odnosno voza.

Ako fizičko prisustvo primaoca usluge – lica koje nije poreski obveznik u smislu člana 12. Zakona nije neophodno na određenoj lokaciji pružaoca usluge da bi mu usluga bila pružena, smatra se da primalac usluge ima sedište, prebivalište ili boravište u:

1) mestu gde se nalazi priključak za fiksnu mrežu – za usluge koje se pružaju preko fiksne mreže;

2) državi koja je identifikovana putem nacionalnog pozivnog broja SIM kartice koja se koristi za prijem usluga – za usluge koje se pružaju preko mobilne mreže;

3) mestu gde se nalazi dekoder ili sličan uređaj, a ako to mesto nije poznato, u mestu u koje je poslat čitač kartice neophodan za gledanje sadržaja sa ciljem da tamo bude korišćen, pod uslovom da se u tom mestu ne koristi fiksna mreža;

4) mestu koje je odredio pružalac usluga na osnovu najmanje dva neprotivrečna dokaza, osim za usluge iz tač. 1), 2) i 3) ovog stava.

Dokazima iz stava 1. tačka 4) ovog člana smatraju se naročito:

1) adresa primaoca usluga za prijem računa;

2) internet protokol (IP) adresa uređaja korišćenog od strane primaoca usluga ili mesto utvrđeno geolokacijom;

3) bankovni podaci (podatak o mestu u kojem je otvoren bankovni račun koji se koristi za plaćanje usluga ili adresa primaoca usluga za prijem računa koja je dostavljena banci);

4) mobilni kod zemlje (MCC) internacionalnog identifikacionog broja korisnika (IMSI) koji se nalazi na SIM kartici primaoca usluge;

5) mesto priključka fiksne mreže primaoca usluga putem koje se usluga pruža;

6) druge informacije od značaja za obavljanje prometa (npr. jedinstveni mehanizmi plaćanja, ranije transakcije primaoca usluga, mesto prodaje poklon vaučera, poklon vaučeri vezani za zemlju izdavanja, dokumentacija trećeg lica pružaoca platnih usluga, potvrda izdata od strane samog primaoca usluga i dr.).

Više drugih informacija iz stava 2. tačka 6) ovog člana smatra se jednim dokazom u smislu ovog pravilnika.

Izuzetno od člana 5. i člana 6. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog pravilnika, ako pružalac usluga poseduje najmanje tri neprotivrečna dokaza iz člana 6. stav 2. ovog pravilnika, koji ukazuju da se mestom u kojem primalac usluga ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu, prebivalište ili boravište smatra drugo mesto u odnosu na mesto utvrđeno u skladu sa članom 5. i članom 6. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog pravilnika, pružalac usluga može smatrati da je mesto prometa usluga iz člana 5. i člana 6. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog pravilnika mesto utvrđeno na osnovu tih dokaza.

Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o utvrđivanju usluga pruženih elektronskim putem, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 107/12 i 86/15).

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. januara 2020. godine.